Radoje iz Katrge ima samo 12 godina i ide u šesti razred, ali je već iskusio mnoge teškoće u životu. Najvažnija osoba u njegovom životu je baka Mira, koju on zove majkom.
- U novije vrijeme preuzeo je ulogu domaćina. Bavio se trgovinom pšenice i od zarade nabavio tele. Radoja se vlastite majke ne sjeća, dok s njim živi sestra od tetke Ivone. Njezina su sjećanja na njihovu majku maglovita, ali svjesna je da ju je zadesila tragična sudbina od ruke mučitelja. Obje je odgojila baka, koju od milja zovu “mama” od prvih riječi.
U ovoj priči, igrala je uloge bake, tete, djeda i majke djeci, hraneći ih, upućujući ih na prve riječi, ugađajući im prvim okusom slatkiša i prenoseći im odgovornosti odrasle dobi čak i u nježnih 10 godina. Njezini su postupci bili vođeni duboko ukorijenjenim strahom, jer nije bila sigurna koliko će još imati snage stajati ili koliko će joj još srce nastaviti kucati u prsima. U međuvremenu, ispod krova koji se raspada, hrabri mladić vodi svoju prvu i najstrašniju bitku. Njegov je cilj trijumfirati nad neimaštinom i transformirati se u čestitog domaćina moravskog podrijetla.
Dok kosi travu, ponosno izjavljuje: „Na mojoj brizi su dvije svinje, telad, kokoši, kao i dva janjeta, jare i jare.- Tko stanuje u kući pored tebe? – U kući živim ja, moja majka, moj otac i moja sestra. Međutim, moj otac je trenutno odsutan jer je otišao. Trenutno u stanu živimo moja majka (koja mi je i baka), moja sestra i ja.A koga da preduhitrimo, majku ili baku.Iako je ona tehnički moja baka, od milja je zovem “mama” jer se brinula o meni od svoji15 dana i tako sam je upoznao.
Tvoja majka više nije živa?U Smederevskoj Palanci ona i dalje živi, ostavila je šestoro dece i mene.A što je s tvojom sestrom?Ivona, moja sestra od tete, tragično je izgubila majku. Bila je žrtva muškarca koji ju je progonio u Kraljevu dok je bila zaposlena u jednom kafiću.
Srbijom i okolinom kruži priča o mladom Radoju i njegovim izazovnim okolnostima. Brojni suosjećajni pojedinci javili su se da ponude pomoć, uključujući Dragišu Tomića, poduzetnika iz Požarevca, koji je osobno otputovao u slikovito selo kako bi sagradio dom za ovu napaćenu obitelj. Uz to, mladom Radoju ispunio je i iskrenu želju izgradivši mu štalu.
Preplavljen zahvalnošću, Radoje je izrazio nevjericu zbog nedavnih događaja koji su u potpunosti promijenili njegov život i život njegove obitelji. Suze su mu navrle na oči kad je Dragiša ispričao njezinu namjeru da mu pokloni ne samo kuću već i cijelu farmu.Uz Dragišu nije bio samo on, već i njegovo četvero unučadi, koji su stigli s rukama punim darova.
BONUS TEKST:
Marelica: Voće Puno Ukusa i Zdravstvenih Prednosti
Botaničke Karakteristike
Marelica (Prunus armeniaca) je drvenasta biljka iz roda Prunus, porodice Rosaceae, kojoj pripadaju i breskva, šljiva, i trešnja. Drvo marelice je srednje veličine, visine od 4 do 9 metara, sa glatkom, sivo-smeđom korom. Listovi su srcoliki i nazubljeni, a cvetovi, koji cvetaju pre listanja, su beli ili ružičasti. Plodovi marelice su okruglasti do ovalni, prečnika oko 3 do 5 centimetara, s mekom, baršunastom kožicom koja prelazi iz žute u narandžastu boju, često sa crvenkastim prelivima. Unutrašnjost ploda sadrži mesnato tkivo slatko-kiselkastog ukusa i jedno seme smešteno u tvrdu, drvenastu košticu.
Istorija i Poreklo
Poreklo marelice seže u antička vremena, i postoji mnogo teorija o njenoj prvobitnoj domovini. Smatra se da je marelica poreklom iz Kine ili Centralne Azije, gde su pronađeni fosilni ostaci stari nekoliko hiljada godina. Odatle se proširila na Iran, Tursku, i dalje u Evropu putem trgovinskih puteva poput Puta svile. Stari Rimljani su je doneli u Evropu, gde je postala popularna zbog svoje slatkoće i upotrebe u kulinarstvu. Latinski naziv “Prunus armeniaca” odnosi se na Jermeniju, gde se marelica uzgajala pre više hiljada godina i smatrala jednom od nacionalnih simbola.
Uzgoj i Proizvodnja
Marelica je biljka koja najbolje uspeva u toplim, suvim klimama sa hladnim zimama koje omogućavaju neophodan period mirovanja. Uzgoj marelica zahteva dobro drenirano tlo bogato hranljivim materijama i sunčane položaje. Marelica se razmnožava semenom, reznicama, ili kalemljenjem, a komercijalne sorte često su kalemljene na podlogama koje odgovaraju specifičnim uslovima tla i klime.
Plodovi dozrevaju u kasno proleće ili rano leto, u zavisnosti od sorte i klimatskih uslova. Vodeći proizvođači marelica su Turska, Iran, Italija, Španija, i Sjedinjene Američke Države. Proizvodnja marelica uključuje berbu, sortiranje, i često sušenje ili preradu u džemove, kompote i sokove.
Nutritivna Vrednost i Zdravstvene Prednosti
Marelice su bogate vitaminima, mineralima i antioksidansima, što ih čini izuzetno zdravim voćem. U 100 grama svežih marelica nalazi se:
- Kalorije: 48 kcal
- Ugljeni hidrati: 11 g
- Vlakna: 2 g
- Proteini: 1 g
- Masti: 0,4 g
- Vitamin A: 1926 IU (retinol ekvivalenti)
- Vitamin C: 10 mg
- Kalijum: 259 mg
Zdravstvene Prednosti:
- Poboljšanje Videlica: Visok sadržaj vitamina A i beta-karotena pomaže u očuvanju zdravlja očiju i prevenciji problema s vidom, poput noćnog slepila.
- Podrška Imunom Sistemom: Vitamin C u marelicama pomaže jačanju imunološkog sistema, podržavajući odbranu organizma od infekcija.
- Zdravlje Kože: Antioksidansi i vitamini iz marelica doprinose zdravlju kože, štiteći je od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima i sunčevim zračenjem.
- Digestivno Zdravlje: Vlakna iz marelica poboljšavaju probavu i pomažu u prevenciji zatvora.
- Kardiovaskularno Zdravlje: Kalijum pomaže u regulaciji krvnog pritiska, dok vlakna smanjuju nivo lošeg holesterola, što sve doprinosi zdravlju srca.
Kulinarska Upotreba
Marelice se konzumiraju sveže, ali se često koriste i u raznim kulinarskim preparatima. Od njih se prave džemovi, marmelade, kompoti, i sokovi. Sušene marelice su popularne u mnogim kulturama kao zdrava grickalica ili dodatak žitaricama, desertima i pecivima. Marelice se takođe koriste u pripremi slatkih i slanih jela, kao što su kolači, tartovi, i mesna jela sa voćem. U nekim zemljama, semenke marelica se koriste za pravljenje ulja koje se koristi u kozmetičkim preparatima ili kao aroma u hrani, ali njihova konzumacija zahteva oprez zbog prisustva amigdalina, koji može biti toksičan.
Zanimljivosti
- Kulturološki Značaj: Marelica ima posebno mesto u kulturama Srednje Azije i Jermenije, gde se često koristi u tradicionalnim jelima i ceremonijama.
- Simbolika: Marelica se u nekim kulturama smatra simbolom mladosti i lepote.
- Raznolikost Sorti: Postoji veliki broj sorti marelica koje se razlikuju po veličini, boji, i ukusu ploda, kao što su ‘Moorpark’, ‘Tilton’, ‘Blenheim’, i mnoge druge.
Zaključak
Marelica je voće bogato istorijom, kulturološkim značajem i zdravstvenim prednostima. Njen jedinstveni ukus, nutritivna vrednost i široka primena u kulinarstvu čine je omiljenim voćem širom sveta. Bez obzira da li se konzumira sveža, sušena, ili prerađena, marelica ostaje neizostavan deo zdrave ishrane i gastronomije.
