Periferna arterijska bolest (PAB) je ozbiljno stanje koje nastaje kada krvne žile koje snabdevaju noge postanu sužene ili blokirane, obično zbog nakupljanja masnoća i plakova u arterijama. Ovaj proces se naziva ateroskleroza, a kako plakovi rastu, smanjuju protok krvi do nogu, što može izazvati različite simptome, od blagih nelagodnosti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući trombozu i gangrenu. PAB često ostaje neprepoznata jer simptomi mogu biti suptilni i lako se zanemaruju, ali je važno prepoznati ih na vreme kako bi se izbegle teže posledice.
Simptomi periferne arterijske bolesti
U početnim fazama, PAB može izazvati povremene bolove u nogama. Ti bolovi obično nastaju pri hodanju ili fizičkoj aktivnosti i obično nestaju nakon odmora. Ovaj fenomen se naziva intermitentna klaudikacija, a simptomi uključuju:
- Grčeve u mišićima nogu (najčešće u listovima),
- Bolove prilikom hodanja koji se povuku kada se stane,
- Utrnulost ili slabost u nogama,
- Osjećaj hladnoće u stopalima ili nogama, čak i kada je temperatura okoline topla.
Iako ovi simptomi mogu delovati blagi, važno je napomenuti da se, ako se ne leče, stanje može pogoršati. Kada dođe do potpunog blokiranja krvnih sudova, može doći do tromboze (stvaranje krvnih ugrušaka), što može izazvati ozbiljan gubitak protoka krvi. U najtežim slučajevima, kada krvne žile potpuno prestanu snabdevati noge krvlju, može doći do gangrene, što je stanje koje često zahteva amputaciju ekstremiteta kako bi se spasio život pacijenta.
Opasnosti i ozbiljne posledice PAB-a
Ako periferna arterijska bolest nije prepoznata i lečena na vreme, može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Tromboza (krvni ugrušci) je jedna od najvećih opasnosti koja se može javiti u slučaju PAB-a. Krvni ugrušci mogu potpuno blokirati arterije nogu, što dovodi do gubitka protoka krvi i može izazvati ozbiljne infekcije, gangrenu ili čak smrt tkiva u nogama.
Gangrena nastaje kada tkiva u nogama ne dobijaju dovoljno kisika zbog smanjenog protoka krvi. Ovo stanje može dovesti do truljenja tkiva, a jedini način da se spasi pacijent od širenja infekcije i opasnosti po život je amputacija ekstremiteta.
Dijagnoza i tretman periferne arterijske bolesti
Dijagnoza PAB-a obično uključuje detaljan medicinski pregled i nekoliko dijagnostičkih testova, kao što su:
- Fizički pregled tokom kojeg lekar proverava puls u nogama i traži znakove smanjenog protoka krvi.
- Ultrazvuk krvnih sudova (doppler) koji omogućava lekaru da vidi brzinu protoka krvi i identifikuje eventualne blokade ili suženja u arterijama.
- CT angiografija ili MR angiografija, koji pružaju detaljnije slike krvnih sudova i omogućavaju tačnu procenu stepena blokade ili suženja arterija.
Ako se PAB dijagnostikuje, lečenje je ključno za sprečavanje ozbiljnih posledica, kao što su tromboza i amputacija. Rana dijagnoza je od presudne važnosti, jer omogućava pravovremeno lečenje i upravljanje stanjem pre nego što nastupe ozbiljne komplikacije.
Kako smanjiti rizik od PAB-a?
Iako postoje faktori rizika za razvoj periferne arterijske bolesti koji se ne mogu kontrolisati, kao što su porodična istorija srčanih bolesti ili starost, postoje mnoge stvari koje možete učiniti da smanjite rizik:
- Prestanak pušenja: Pušenje je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj PAB-a jer značajno pogoršava cirkulaciju krvi.
- Kontrola nivoa holesterola: Visok nivo holesterola može doprineti stvaranju plakova u arterijama. Pravilna ishrana bogata vlaknima i niskim nivoom zasićenih masti može smanjiti nivo holesterola.
- Kontrola krvnog pritiska: Visok krvni pritisak oštećuje krvne sudove i povećava rizik od PAB-a.
- Zdrav način života: Redovno vežbanje poboljšava cirkulaciju i pomaže u održavanju zdravlja krvnih sudova.
- Uravnotežena ishrana: Uravnotežena ishrana koja sadrži puno povrća, voća, integralnih žitarica i omega-3 masnih kiselina, može smanjiti rizik od stvaranja plakova u arterijama.
Ako ste u grupi sa povećanim rizikom (prekomerna težina, visok krvni pritisak, dijabetes, porodična istorija srčanih bolesti), važno je redovno pratiti zdravlje i obaviti medicinske preglede, naročito ukoliko primetite bilo kakve simptome povezane sa cirkulacijom u nogama.
Periferna arterijska bolest je ozbiljna, ali često zanemarena bolest koja može imati fatalne posledice ako se ne prepozna i leči na vreme. Rana dijagnoza i pravilno lečenje mogu sprečiti nastanak ozbiljnih komplikacija poput tromboze ili gangrene. Zdrav način života koji uključuje prestanak pušenja, fizičku aktivnost i pravilnu ishranu može značajno smanjiti rizik od razvoja PAB-a. Ako primetite bolove u nogama, osećate slabost ili hladnoću u stopalima, odmah se obratite lekaru – pravovremena reakcija može spasiti vaše zdravlje.
