NAJČITANIJE DANAS:
KO JE KRIV ZA PAD NATALITETA?
Jovana, 32-godišnja žena, ima stabilnu karijeru, poštovanje kolega, redovno ide na manikir, prati najnovije modne trendove i trenira. Ipak, još uvek nije majka. Iako je na prvi pogled njen život čini se savršenim, u njenoj priči leži mnogo dublji problem, koji nije samo njen.
Marko, 34-godišnji muškarac, suočava se sa drugačijim izazovima. Iako nije završio fakultet, uspeo je da postane ekspert u igri Warcraft, prolazeći kroz sate na internetu, istražujući sve moguće trikove. Marko se protivi bilo kojoj vrsti fizičkog rada, smatrajući da bi trebalo da se posveti svom obrazovanju, a ne da “rmbači” za male pare. Za njega, život je jednostavan – uz svoju pažnju i ljubav prema mami, smatra da nema razloga da se menja. Kada je bio u vezi sa Jovanom, ta veza nije potrajala, jer su se njihove vrednosti brzo sukobile. Jovana je bila osoba koja se trudila da napreduje, dok je Marko smatrao da je dovoljno da ostane u svom svetu. Na kraju su se rastali, a Marko je zaključio da je Jovana samo još jedna žena koja je od njega tražila da odraste i preuzme odgovornost.
Njihova priča nije samo priča o njima. Ona je odraz šireg društvenog fenomena, koji se ne može ignorisati. U poslednjim godinama, Srbija se suočava sa dramatičnim padom nataliteta. Prema podacima Unicefa, do 2041. godine broj stanovnika Srbije mogao bi pasti za čak 23%, a broj novorođenih smanjio se za gotovo 40.000 u periodu od 2011. do 2016. godine. Ministarstvo za demografiju upozorava da svake godine Srbija gubi 35.000 stanovnika, a ovaj trend deluje kao ozbiljna pretnja budućnosti zemlje.
Problem demografske opadanja postao je temom mnogih polemika, a izjava patrijarha Irineja o tome da je “ženska dužnost” rađati decu kako bi narod opstao, privukla je veliku pažnju. U njegovoj izjavi, ali i u mnogim drugim sličnim stavovima, često se okrivljuju žene za pad nataliteta. Žene koje se posvetile karijeri, koje ulažu u svoj izgled, koje ne žele da se zadovolje sa životom u kojem je jedini cilj roditi decu i odgajati ih u uslovima koji često podrazumevaju ekonomsku nesigurnost, na kraju su predstavljene kao odgovorne za opadanje broja dece. Tako, žene koje se ne zadovoljavaju životom prema tradicionalnim normama, bivaju kritikovane, dok se uopšte ne spominje da mnogi muškarci, poput Marka, ne žele da preuzmu odgovornost.
Upravo ova slika – žene koje su “previše zauzete” sobom, izgledom i karijerama, te muškarci koji se odbijaju posvetiti bilo kakvim porodičnim obavezama – čini osnovu demografske krize u zemlji. Dok se žene okrivljuju za “praznu” porodicu, zaboravlja se da su mnogi muškarci, naročito oni iz generacije kojoj pripada Marko, oslobodili sebe odgovornosti prema domaćinstvu i deci. Između njih i žena koje traže partnera s minimalnim sposobnostima i ambicijama, stvorena je generacija frustriranih pojedinaca, i muškaraca i žena, koji nisu spremni da preuzmu odgovornost za budućnost.
Međutim, problem nije samo u Jovani i Marku. Statistike pokazuju da u Srbiji svaki drugi par ima samo jedno dete, jer je za većinu parova previše skupo imati veći broj dece. Stanarinu ili kredit za stan sa samo jednim detetom mnogi jedva izmiruju. Čak i kada se odluče na drugo dete, njihov partner se često povlači iz svih obaveza koje podrazumevaju roditeljstvo. Prema istraživanju, samo jedan od pedeset muškaraca u Srbiji uzima odsustvo da bi se posvetio nezi svog deteta. I dok žene obavljaju većinu kućnih poslova, brige o deci i svakodnevnim potrebama, mnogi muškarci nisu ni spremni da se uključe u ove obaveze.
Zanimljivo je da društvo vrlo često okrivljuje žene za ovu situaciju, ali nikada ne postavlja pitanje: “Zašto je tako malo muškaraca spremno da preuzme odgovornost?” Jovana, koja je obrazovana i uspešna, koja nije spremna da izdrži partnera koji nije sposoban da doprinosi kućnom budžetu, shvatila je da mora da postavi granice. I to nije nešto što je društvo u stanju da razume. Na kraju, ona je ta koja je “kriva” zbog toga što nije majka. No, u stvarnosti, Jovana jednostavno nije želela da pristane na život u kojem mora da bude sve – i uspešna žena, i majka, i domaćica, dok njen partner nema niti jednu odgovornost.
Ovaj tekst nije samo priča o Jovani i Marku. To je priča o generaciji ljudi koji su naučili da prepoznaju sopstvene vrednosti i granice, i koji su postali nesposobni da žive u društvu koje od njih očekuje da preuzmu odgovornost koja nije ravnomerno podeljena. Kritika žena koje ne žele da postanu majke pod “tradicijskim” pritiscima, dok se zanemaruje pitanje odgovornosti muškaraca, stvorila je društvo u kojem su svi nezadovoljni.
Zato, dok se svi bavimo pitanjem nataliteta, trebalo bi da se zapitamo gde je odgovornost svih nas, a ne samo jedne strane.
