Katolički svet na prekretnici: Smrt pape Franje i proročanstva koja se ponovno bude
Smrt pape Franje, duhovnog vođe više od milijardu katolika širom sveta, odjeknula je duboko i snažno, ne samo u verskim krugovima, već i na globalnoj sceni. Preminuo je drugog dana Vaskrsa, posle duže borbe sa zdravstvenim tegobama koje su godinama opterećivale njegovo zdravlje, naročito respiratorne funkcije.
- Vatikan je ovih dana epicentar verskih dešavanja – hiljade ljudi iz svih krajeva sveta okupljaju se kako bi odali poslednju počast pokojnom pontifeksu. Njegova sahrana zakazana je najkasnije za 28. april, a očekuje se da ceremonija bude među najposećenijima u modernoj istoriji crkve. Istovremeno, unutar svetih zidova Vatikana odvija se i jedan od najvažnijih procesa u katoličkoj hijerarhiji – izbor novog pape.
Ipak, ove godine iščekivanje ima posebnu težinu, a mnogi se pitaju – hoće li beli dim uopšte izaći? Razlog leži u ponovnom oživljavanju starog, ali nikad zaboravljenog teksta – tzv. Proročanstva svetog Malahija, koje najavljuje smrt „poslednjeg pape“ i kraj jedne ere.
Ovo proročanstvo pripisuje se irskom biskupu Malahiju iz 12. veka, iako je prvi put objavljeno tek 1595. godine. U njemu je, prema verovanjima, zapisano simboličkih 112 opisa pontifeksa – svaki sa jedinstvenim atributom. Papa Franja navodno je bio poslednji u tom nizu.
- Uprkos apokaliptičnom tonu, proročanstvo nikada nije zvanično prihvaćeno od strane Katoličke crkve. Štaviše, mnogi teolozi i istoričari ukazuju na sumnjivo poreklo dokumenta, nagoveštavajući da bi mogao biti falsifikat iz 16. veka, kreiran s ciljem da utiče na izbor pape u turbulentnom vremenu crkvene politike.
Zanimljivo je i da poslednje javno obraćanje pape Franje, održano samo nekoliko dana pre njegove smrti – 20. aprila – nosi gotovo testamentalni ton. U govoru vernicima okupljenim u Vatikanu, istakao je da je osnovni zadatak čovečanstva iskorenjivanje nasilja. U svetlu njegovog iznenadnog odlaska, ove reči dobijaju posebno značenje – kao poziv svetu na duhovni zaokret, saosećanje i mir.
- Mnogi tumače proročanstvo svetog Malahija ne kao bukvalnu najavu kataklizme, već kao alegoriju o kraju jednog doba. Po toj interpretaciji, „kraj“ nije fizičko uništenje sveta, već simbolična smrt starog načina života i početak novog doba – doba u kojem dominiraju nove vrednosti, tehnologije, duhovne reforme i drugačiji društveni modeli. Takva tumačenja nalaze uporište i u sadašnjem globalnom trenutku – svetu zahvaćenom krizama, ali i željom za promenom.
Dok svet iščekuje beli dim i ime novog poglavara Katoličke crkve, u pozadini ostaje tiha napetost – da li je ovo zaista kraj? Ili, možda, tek početak nečeg većeg? Proročanstva, koliko god bila zastrašujuća ili fascinantna, možda su samo ogledala epoha u kojima se iznova tumače. Ali pitanje ostaje: kako ćemo odgovoriti na promene koje dolaze – sa strahom, ili sa nadom?
