Tragedija u bolnici Homerton: Nedostatak brzog tretmana doveo do smrti studenta
U tragičnom događaju koji je potresao istočni London, dvadesetdvogodišnji student Vilijam Hjuz preminuo je od sepse nakon što je, prema tvrdnjama njegove majke, medicinsko osoblje u bolnici Univerzitetske bolnice Homerton propustilo da odmah pruži odgovarajući tretman. Iako su simptomi sepse bili evidentni pri njegovom dolasku, antibiotici, koji su mogli spasiti njegov život, nisu mu bili dati na vreme.
- Vilijam Hjuz, student istorije i politike sa Univerziteta u Lidsu, stigao je u bolnicu s ozbiljnim simptomima sepse, uključujući glavobolju, groznicu i zamagljen vid. Njegova majka, dr Debora Berns, koja je pedijatrijski konsultant u istom bolničkom sistemu, odmah je obavestila medicinsko osoblje o mogućoj dijagnozi sepse, sugerišući da bi antibiotici trebali biti odmah dati kako bi se sprečio fatalni ishod.
Nakon njegovog tragičnog kraja, pokrenuta je istraga koja je otkrila nekoliko ozbiljnih propusta u lečenju. Viša medicinska sestra je priznala da je zaboravila da proveri lekove koji su bili neophodni za Vilijamov tretman, dok je glavna sestra priznala da nije potvrdila da su antibiotici zaista bili administrirani. Ovi propusti, zajedno sa nesigurnošću lekara koji je bio prisutan u trenutku kada su antibiotici trebali biti dati, postavljaju ključna pitanja o standardima medicinske nege u hitnim situacijama.
Patolog Meri Hasel, koja je obavila obdukciju, naglasila je da nije moguće sa sigurnošću tvrditi da li bi Vilijam preživeo da su antibiotici bili primenjeni odmah, što je ključna tačka u celokupnoj istrazi. Dok su neki medicinski stručnjaci smatrali da bi ranija intervencija mogla povećati njegove šanse za preživljavanje, Hasel je istakla da nije moguće doneti konačan zaključak, jer meningokokna septikemija može biti veoma brza i smrtonosna, te da se ne može sa sigurnošću tvrditi da bi se sve završilo drugačije.
- Ovaj slučaj je postao još složeniji jer je dr Debora Berns, majka preminulog studenta, bila prisutna na mestu događaja i aktivno komunicirala sa medicinskim osobljem. Iako je bila u stresnoj situaciji, ona nije želela da krivi medicinsko osoblje, već je istakla da je njena namera bila da unapredi kvalitet nege za buduće pacijente. U izjavi nakon istrage, naglasila je da je njen cilj podstaknuti veću pažnju na sepsu i njeno prepoznavanje u hitnim slučajevima, kako bi se sprečili slični tragični ishodi.
Dr Berns je u sudskom postupku izjavila: „Nadam se da će rezultati istrage biti podsticaj za bolje razumevanje i unapređenje nege ljudi koji pate od sepse, jer takvi slučajevi zahtevaju brzu reakciju.“ Ove reči odražavaju njenu želju da se kroz vlastitu tragediju unapredi zdravstvena zaštita i obezbedi veća sigurnost pacijentima u budućnosti.
Iako su mišljenja o tome da li bi Vilijam preživeo uz brži tretman bila podeljena među stručnjacima, patologinja Meri Hasel izjavila je da su simptomi sepse bili jasno vidljivi pri njegovom dolasku, što znači da je medicinsko osoblje prepoznalo ozbiljnost stanja. Međutim, ključna greška bila je to što nisu odmah preduzeli odgovarajuće mere i što su se lekovi, uključujući antibiotike, kasno administrirali.
- Komentari medicinskog osoblja tokom suđenja bili su podložni različitim tumačenjima. Neki su smatrali da bi Vilijam možda imao bolje šanse da preživi da su antibiotici odmah primenjeni, dok su drugi, poput dr. Hasel, naglasili da je meningokokna septikemija bolest koja napreduje izuzetno brzo i da je mogući ishod i dalje teško predvideti. Pitanje ostaje: da li bi pravovremeno davanje antibiotika moglo spasiti Vilijamov život, ili je bila prekasno da se izbegne fatalni ishod?
