Saša Popović o gubitku oca: Emotivna ispovest kreativnog direktora „Grand“ produkcije
Saša Popović, kreativni direktor najpoznatije muzičke produkcije u bivšoj Jugoslaviji i osnivač „Grand produkcije“, malo je govorio o privatnom životu, ali je u jednom trenutku podelio emotivnu priču koja je ostavila dubok trag na njegovom životu. Popović je, naime, doživeo veliki gubitak još u mladosti, kada mu je otac tragično poginuo u saobraćajnoj nesreći, a ovaj događaj obeležio je njegov život i oblikovao njegov pogled na mnoge stvari.
- Popović se seća tog trenutka kao da se dogodio juče. Imao je samo 24 godine kada mu je majka saopštila tužnu vest – njegov otac je poginuo u teškoj saobraćajnoj nesreći. Taj trenutak bio je kao udarac groma, sve je bilo usporeno i izmagliceno, a poput hipnoze, bio je paralizovan od bola i šoka. Majka mu je tada probudila tu strašnu vest, a Saša nikada nije zaboravio trenutak kada je saznao za smrt svog oca. Saša Popović je poznat narodu od vremena “Slatkog grijeha” gdje jedini od grupe nije pjevao, ali je dobro svirao, najbolje od svih. U zadnje vrijeme špekulisalo se o njegovoj bolesti, ali izjavio je skoro da se uskoro vraća na snimanja te da se njegovo zdravstveno stanje poboljšalo.
Nesreća koja je oduzela život njegovom ocu desila se 1978. godine na auto-putu, u blizini skretanja za Rumu. Otac je bio udaren vozilom „mercedes“ zagrebačke registracije, što je dovelo do njegovih teških povreda. Popović se seća da je njegov otac dugo ležao u bolnici, boreći se za život, ali na kraju je preminuo od zadobijenih povreda. Iako su prošle godine, Saša nikada nije saznao da li je vozač koji je izazvao nesreću ikada odgovarao za ovaj tragičan događaj, što mu je dodatno otežavalo prihvatanje gubitka.
- Gubitak oca, prema Popovićevim rečima, bio je iskustvo koje je gotovo nemoguće opisati rečima. Dok je njegov otac bio živ, mnogo toga ga je nerviralo u njegovom ponašanju, ali nakon što je preminuo, počeo je razmišljati o svemu što mu je otac savetovao. Svi njegovi kasniji izbori i važne odluke postali su obeleženi razmišljanjem o tome šta bi otac mislio ili kako bi se postavio u toj situaciji. Svaka životna odluka, bio to izbor karijere ili lični korak, imala je odjeka kroz očeve savete i vrednosti koje mu je usađivao.
Jedan od ključnih trenutaka u njegovom životu bio je izbor da se posveti muzici, uprkos tome što je njegov otac želeo da studira. Popović je, umesto toga, odlučio da krene putem koji će ga učiniti prepoznatljivim širom Balkana. Njegov odabir muzike kao karijere, iako nije bio ono što su roditelji želeli, na kraju mu je donio ogroman uspeh. Međutim, i u svim kasnijim životnim fazama, očevi saveti su mu bili oslonac i podsticaj.
Saša Popović je još kao mladić, u šesnaestoj godini, počeo da svira u rusinskom kulturno-umetničkom društvu „Maksim Gorki“, a to je bio trenutak koji je obeležio ne samo njegov muzički put, već i njegovu prvu ljubav. Zaljubio se u stariju devojku, četiri godine stariju od njega, što je bilo jedno od interesantnih otkrića iz njegovog života koje je podelio u svojoj emotivnoj ispovesti. Ovaj susret sa muzikom i ljubavlju bio je početak njegove muzičke karijere koja će kasnije doneti izvanredne uspehe.
Pored toga, Popović je zajedno sa bratom od strica, Lolanom, napravio svoj prvi mali orkestar, što je bio početni korak ka njegovom ulasku u muzičku industriju. Iako su ovi počeci bili skromni, oni su mu omogućili da stekne iskustvo koje mu je kasnije pomoglo da postane jedan od najuticajnijih ljudi u muzičkoj industriji Balkana.
- Iako je tokom svog odrastanja doživeo strogi odgoj, u kojem su postojala jasna pravila – morao je biti kod kuće do 9 uveče, a nije bilo mnogo prostora za opuštanje, Popović je kasnije shvatio koliko su ti saveti oblikovali njegov karakter. Danas shvata da je svaki trenutak, svaka opomena i svaki savet oca bio koristan za njegov razvoj, čak i kada je bio mlad i buntovan.
- Gubitak oca ostavio je dubok trag na Sašu Popovića, ali je on naučio da prihvati životnu stvarnost, da se suoči sa gubicima i izazovima. Njegova odlučnost da krene putem muzike, kao i njegov kasniji uspeh, svedoče o snazi koju je stekao, ne samo kroz svoju karijeru, već i kroz porodične vrednosti koje je nosio sa sobom. Iako je izgubio svog oca, njegov uticaj na Popovićev život i karijeru bio je neizbrisiv, a njegov put ka uspehu često je bio oblikovan onim što mu je otac govorio, a što danas shvata kao najveće životne lekcije.
