Atipična pneumonija, poznata i kao hodajuća upala pluća, predstavlja oblik plućne infekcije koja se često razvija uz blage simptome, što često dovodi do toga da oboleli nastavljaju sa svakodnevnim aktivnostima, nesvesni ozbiljnosti svog stanja. Ovaj naziv “hodajuća” nastao je upravo zbog činjenice da ljudi često nisu svesni da su ozbiljno bolesni i da infekcija može trajati dugo, izazivajući ozbiljne posledice ako se ne leči.
Glavni uzročnik hodajuće upale pluća je bakterija Mycoplasma pneumoniae, koja postepeno izaziva infekciju, koja može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Ovaj oblik pneumonije razlikuje se od klasične pneumonije po tome što se simptomi razvijaju sporije i nisu toliko intenzivni, ali imaju dugoročni uticaj na kvalitet života. Bolest se prenosi kapljičnim putem, kroz kašljanje, kijanje ili direktnim kontaktom sa zaraženim osobama, zbog čega je naročito česta u zatvorenim prostorima poput škola, kancelarija i domova za decu.
Simptomi hodajuće upale pluća obično su blaži u poređenju sa klasičnom pneumonijom, ali mogu trajati i do nekoliko nedelja, što ovu bolest čini podmuklom. Najčešći simptomi uključuju suv kašalj koji se postepeno pogoršava i može trajati i do nekoliko nedelja, blagu do umerenu temperaturu uz drhtavicu, umor i slabost, bol u grlu ili osećaj grebanja pri gutanju, blag bol u grudima ili nelagodnost pri disanju, glavobolje, te povremenu vrtoglavicu. Kod nekih obolelih simptomi mogu podsećati na grip, uključujući bolove u mišićima i zglobovima, što može dovesti do pogrešne dijagnoze i odlaganja lečenja.
Najugroženiji su deca i tinejdžeri, naročito oni koji borave u školama gde je prenošenje bakterija češće, kao i odrasli koji rade u zatvorenim prostorima sa velikim brojem ljudi, poput kancelarija i fabrika. Takođe, osobe sa oslabljenim imunitetom ili hroničnim bolestima su pod većim rizikom jer njihov organizam nije u mogućnosti da se bori protiv infekcija kao kod zdravih osoba.
Dijagnoza se obično postavlja na osnovu simptoma i fizičkog pregleda, ali kako bi se potvrdila, potrebni su i dodatni testovi. To uključuje rendgenski snimak pluća, analize krvi koje identifikuju bakteriju Mycoplasma pneumoniae, te testove sputuma koji omogućavaju laboratorijsko utvrđivanje uzročnika infekcije.
Lečenje hodajuće upale pluća obuhvata primenu specifičnih antibiotika koji su usmereni na bakteriju Mycoplasma pneumoniae, jer ona ne reaguje na standardne antibiotike. Uz odgovarajuću terapiju, simptomi se povlače u roku od nekoliko dana, ali umor i slabost mogu potrajati i do nekoliko nedelja. Preporučuje se unos dovoljno tečnosti, odmaranje, izbegavanje fizičkih napora, kao i zdrava ishrana koja jača imunitet. Takođe, veoma je važno završiti celu terapiju antibiotikom kako bi se sprečile komplikacije i recidivi.
Prevencija je ključna, naročito u periodima godine kada su respiratorne infekcije najčešće. Preporučuje se redovno pranje ruku, izbegavanje bliskog kontakta sa zaraženim osobama, jačanje imuniteta zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću, te vakcinacija protiv gripa, jer grip može povećati rizik od sekundarnih infekcija, uključujući pneumoniju.
