Nakon devet godina nestanka, Pooja se vratila kući: “Svaki put kad je pogledam, dobijem novu snagu”
U priči koja je istovremeno srceparajuća i inspirativna, 16-godišnja Pooja Gaud iz Mumbaja pronađena je živa nakon što je devet godina provela u zarobljeništvu, oteta kao sedmogodišnja devojčica. Njeno čudesno bekstvo i povratak porodici postalo je vest koja je dirnula ceo svet.
Pooja je nestala 22. januara 2013. godine, nakon što je posvađana sa bratom ostala sama ispred škole. Tada ju je, kako kaže, prišao bračni par sa obećanjem sladoleda. Umesto slatke poslastice, usledilo je dugogodišnje zarobljeništvo, obeleženo manipulacijom, zlostavljanjem i prisilnim radom. Otmičari, Hari D’Souza i njegova supruga Soni, nisu mogli da imaju dece, pa su, prema policijskim navodima, odlučili da je otmu.
Prvo su je odveli u Gou, zatim u Karnataku, a potom se vratili u Mumbai, gde su nastavili sa zlostavljanjem. Nakon što je par dobio svoje dete, Pooji je uskraćeno školovanje i povećan broj obaveza u kući – bila je primorana da danonoćno radi, a često je trpela batine. “Jednom su me tukli oklagijom dok mi leđa nisu prokrvarila,” ispričala je Pooja, opisujući godine nasilja koje je pretrpela.
Uprkos svemu, hrabra devojčica pronašla je snagu da pokuša bekstvo. Jedne noći uspela je da dođe do mobilnog telefona svojih otmičara, i preko YouTube-a otkrila video snimke i postere o sopstvenoj otmici. Pronašla je i kontakt broj koji ju je povezao sa komšinicom njene majke. Sedam meseci kasnije, sakupila je hrabrost da se poveri kućnoj pomoćnici Pramili Devendri, koja joj je bez razmišljanja pomogla.
Majka, Punam Gaud, kaže da je izgubila nadu da će ikada više videti svoju ćerku. Kada su konačno stupile u kontakt preko video poziva, dogovorile su susret. “Pitala sam je za mali žig na telu koji samo ja znam. Kada sam ga videla, znala sam – to je moja ćerka. Nije bilo više sumnje,” kroz suze je ispričala majka.
Poojin povratak nije samo donio radost – suočio je porodicu s novim izazovima. Otac je preminuo pre četiri meseca, a majka sada sama izdržava decu, prodajući grickalice na železničkoj stanici. “Ako izostanem s posla, sledeći dan nemamo za hranu,” priznaje ona, istovremeno ističući snagu koju pronalazi u Poojinoj blizini.
Pooja se još uvek oporavlja – bori se s traumama, noćnim morama, tugom za ocem, ali i željom da se školuje i jednog dana pomogne majci. „Želim da radim, da doprinesem, ali još nisam dovoljno sigurna. Želim da učim,“ kaže ova hrabra tinejdžerka.
Uprkos svim nevoljama, Punam Gaud kaže da ne može biti srećnija.
„Posao je iscrpljujući, ali svaki put kad vidim Pooju, ponovno dobijem snagu. Tako sam srećna što se vratila,” poručuje ova majka-heroina, čija snaga i vera nikada nisu potpuno iščezle – čak ni tokom devet godina tišine.
