- Beti Đorđević, poznata pevačica koja je uživala u blistavoj karijeri i porodičnoj sreći, suočila se s najtežom sudbinom koja može zadesiti bilo kojeg roditelja – izgubila je svog jedinog sina, Branislava. Njena priča je puna uspona i padova, a trenutak tragedije obeležio je njen život na način koji je teško opisati rečima.
Beti je veoma mlada uplovila u brak, a već sa samo 20 godina postala je majka. Njena karijera počela je da raste, što je zahtevalo mnogo truda i odricanja, a posledice su se odrazile na njen porodični život. Karijeru je gradila a počela je time da zapostavlja svoj porodični život, htjela je što više da radi kako bi obezbijedila svojoj porodici bolji život. Ali to se na kraju rezultiralo negativno za njen brak i porodicu. Brak sa Branislavom nije izdržao pritisak, a razvod je došao kao konačna tačka, iako su se razišli mnogo pre formalnog okončanja veze. U jednom od retkih intervjua, Beti je izjavila: “Nije mogao da se izbori s mojim uspehom. Tih poslednjih godina pojavile su se neprijatne situacije. Šteta je to.”
Nakon razvoda, Beti je pronašla sreću u majčinstvu, ali je ubrzo život postavio pred nju najteži izazov. Tragedija koja je zadesila njenu porodicu 17. jula 2013. godine ostavila je neizbrisiv trag. Gubitak sina, koji je preminuo u 47. godini, bio je udarac od kojeg se teško oporavljala. Osećanja tuge i gubitka postala su njen svakodnevni suputnik. “To je jedna dramatična i jako tužna priča o kojoj mi se baš i ne priča. Nema šta lepo da se kaže. Tuga jad i beda,” izjavila je Beti, govoreći o dubokoj patnji koju nosi.
Posle tog strašnog događaja, Beti se povukla iz javnosti. Danima nije izlazila iz kuće, a njene misli bile su ispunjene tugom. “Nadživela sam svoje dete. U mom srcu su najtužnije melodije,” priznaje. U ovoj borbi s tugom, jedina uteha postali su joj unuci i snaha. Iako su imali svoje živote, Beti nije želela da ih opterećuje svojim bolom. Umesto toga, njihova prisutnost postala je svetlo u njenom mračnom svetu.
Ipak, umetnost nije mogla da je napusti. Beti je mesec dana nakon gubitka svog sina stala na binu, suočena sa svojim emocijama. Na koncertu u Gardošu, u trenutku kada je čula aplauz i ovacije publike, srce joj je bilo ispunjeno bolom. “Mislila sam da ću ćutati o svom bolu zauvek,” seća se. Tokom nastupa, posvetila je pesmu svom preminulom sinu, izvodeći “Crying Time”. “To je moj život od tada – vreme plakanja,” zaključila je. Njen život od gubitka sina bio je zavijen u tugu, ali borila se nekako s tim iako ju je iznutra uništavalo, ali morala je nastaviti dalje.
Beti Đorđević je kroz svoje pesme prenosila svoju bol i gubitak, a svaka nota postala je način na koji je izražavala svoje unutrašnje stanje. Njena priča nije samo priča o umetnici, već i o majci koja se bori s nepodnošljivom tugom. Kroz pevanje, Beti je pokušavala da pronađe način da se nosi s bolešću i tugom koja ju je pratila.
- Danas, Beti Đorđević ostaje simbol snage i hrabrosti. Iako su rane gubitka duboke, ona nastavlja da živi, kreirajući muziku koja će ostati trajni podsetnik na ljubav koju je imala prema svom sinu. Njena ispovest o patnji i borbi s tugom pruža inspiraciju mnogima koji su se suočili sličnim izazovima, podsećajući nas da, i pored najvećih bolova, život i dalje teče, a umetnost može biti sredstvo izlečenja.
