Prepodobna Sofija Klisurska, sveta žena koja je proslavljena od strane Carigradske patrijaršije 2012. godine, iza sebe je ostavila duboka proročanstva koja danas izazivaju veliku pažnju i snažno podstiču na razmišljanje. Tokom svog života, posvećenog strogim postovima i molitvi, Sofija je tvrdila da joj se Presveta Bogorodica lično javila i otkrila sudbinu sveta. Prema njenim rečima, predstoji veliki rat svetskih razmera u kojem će tri četvrtine čovečanstva nestati, a samo četvrtina će biti spašena. Sofija je pozivala ljude da se pokaju, da se mole i da budu smireni, upozoravajući ih na moralnu i duhovnu propast koja prethodi takvim stradanjima.
Ona je verovala da Bogorodica stalno plače i moli svog Sina za ljude, tražeći mudrost i milost za svet. Sofija je tvrdila da je veliki greh doveo svet na ivicu propasti, a sve ono što je zapisano u Svetom Pismu, prema njenoj viziji, moraće da se ispuni. Pored tih strašnih predviđanja, Sofija je pružala nadu, pozivajući ljude da se ujedine u molitvi, postu, praštanju i ljubavi jer je to jedini put spasenja.
Njena poruka bila je jasna i duboka: “Govori molitvu ‘Gospode Isuse Hriste, pomiluj me’ gde god da si i šta god da radiš.” Smirenost, poniznost i odbacivanje gordosti, koje vodi u duhovnu propast, bile su njene osnovne poruke. Verovala je da se vera i nada mogu očuvati jedino ako ljudi istraju u vrlinama i svakodnevnom duhovnom preispitivanju.
Rođena u Trapezundu, u Ponto, Sofija je doživela mnoge lične tragedije, gubitak supruga i deteta, zbog čega je odlučila da se potpuno posveti duhovnom životu. U planinama je započela svoj usamljenički podvižnički život, gde su joj se, kako je tvrdila, javljali sveti Georgije i Presveta Bogorodica. Kroz duhovne vizije, upozoravala je druge na opasnosti, spasivši mnoge živote.
Njen život u manastiru u Klisuri bio je primer potpune posvećenosti i asketskog života. Hodala je bosa po snegu, nosila pocepane haljine, spavala na slami, jela skromnu hranu, a nije se nikada kupala ni češljala. Novac je uvek delila onima u potrebi, a odeću koju su joj donosili – odbijala je i davala je onima kojima je bila potrebna. Sofija je bila blaga prema drugima, ali stroga prema sebi. Nije sudila nikome i kroz svoje tiho prisustvo pružala utehu onima koji su je tražili.
Njen odnos prema životinjama bio je poseban – medvedica iz šume dolazila bi kod nje, jela iz njenih ruku, a ptice su pevale dok se ona molila. Njen život je bio kao prizor iz raja, a njen uticaj na vernike bio je snažan. Njena ljubav i poštovanje prema svim stvorenjima bila je duboko ukorenjena u njenom duhovnom biću.
Kada je bila bolesna, odbijala je medicinsku pomoć, verujući da će Bogorodica izlečiti. U njenom svedočenju, posle toga su se pojavili Presveta Bogorodica, arhangel Gavrilo i sveti Georgije, koji su je “operisali” i ona je ozdravila. Sofija se upokojila 6. maja 1974. godine, a njene mošti su pronađene 1982. godine i imale su miris bosiljka, što se u pravoslavlju smatra znakom svetosti.
Njen život ostaje trajni primer duhovne snage, vere i poniznosti koja je rezultirala svetom i večnim uticajem, ostavljajući iza sebe proročanstva koja i dalje izazivaju duboke emocije i razmišljanje.
