Bombardovanje RTS-a 23. aprila 1999. godine: Tragedija koja je zauvek promenila medijski svet
Jedan od najtragičnijih trenutaka tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije dogodio se 23. aprila 1999. godine, kada je tokom noći napadnuta zgrada Radio-televizije Srbije (RTS). Napad, koji je uzeo živote 16 nevinih zaposlenih, zauvek je obeležio ratnu istoriju i postavio pitanje o granicama u ratovima, posebno kada je u pitanju sloboda medija.
Tragedija koja nije zaboravljena
Tog 23. aprila, u 2:06 ujutro, NATO je izvršio napad na zgradu RTS-a, označivši je kao „legitimni vojni cilj“. U tom trenutku, dok su novinari i tehničari bili na svojim radnim mestima, pružajući redovan program i informaciju građanima, niko nije mogao naslutiti da će se sve završiti tragedijom.
Među stradalima bio je i veliki broj mladih ljudi, a sam napad je izazvao šok, kako u zemlji, tako i širom sveta. Žrtve, kojima je uništen ceo svet, danas nisu samo brojevi u statistici, već su imena koja čine srce istorije ovog tragičnog trenutka. Svake godine, na godišnjicu napada, porodice, prijatelji, kolege i građani okupljaju se kako bi odali poštovanje svim onima koji su dali svoje živote u ovoj nesreći.
Emotivna sećanja i kolektivna tuga
Među onima koji se prisećaju ove tragedije je i Gordana Stijačić, poznata novinarka i voditeljka, koja je tokom jednog emotivnog trenutka u programu, suzama u očima, podsetila gledaoce na tragediju. „Za nas oni nisu bili samo kolege, bili su naši prijatelji i drugari“, rekla je kroz suze, govoreći o neizmernoj tugi koja je zahvatila sve zaposlene u RTS-u. „Njihova imena, lica i doprinos ne smeju biti zaboravljeni“, naglasila je Gordana, ističući da je sećanje na njih jedini način da se oda počast hrabrim žrtvama.
Napad na novinarstvo i slobodu medija
- Iako je napad na RTS izazvao osude širom sveta, pitanje koje je ostalo visiti u vazduhu bilo je: kako se napad na civilne institucije, poput medija, mogao smatrati opravdanim vojnim ciljem? Naime, u trenutku bombardovanja u zgradi RTS-a nalazilo se više od 150 ljudi, svih civila, koji su nesebično obavljali svoj posao – informisanje naroda. Da li su novinari, tehničari i svi zaposleni RTS-a postali legitimne mete u ratu zbog svog angažmana u pružanju informacija i održavanju slobode medija?
Ovaj napad predstavljao je brutalnu poruku o tome koliko lako može biti ugrožena sloboda novinarstva, a sam čin gađanja jedne medijske kuće u trenutku kada nije bilo vojnog ili strateškog razloga, postavio je temelje za moralnu i pravnu raspravu o zakonitosti NATO bombardovanja. Napad na RTS, koji se dogodio usred rata, postao je simbol borbe za slobodu medija i prava novinara da obavljaju svoj posao bez ugrožavanja života.
Pravda koja nije stigla
Pitanje pravde i odgovornosti ostalo je otvoreno i nakon više od dve decenije. Iako su međunarodni izveštaji ukazivali na to da je napad na RTS bio suprotan pravilima ratovanja i međunarodnim konvencijama, niko od zvaničnika NATO-a nikada nije odgovarao za ovaj čin. Tajnapad je ostao jedan od najmračnijih trenutaka u istoriji ratnog novinarstva, bez presedana, koji je postavio temelj za dalje istraživanje etičkih i pravnih aspekata ratnih delovanja, posebno kada se ugrožavaju nevini civili.
Sećanje na žrtve i trajna borba za istinu
Danas, 25 godina nakon napada, sećanje na 16 nevinih žrtava ne jenjava. Svake godine, okupljanja u znak sećanja na poginule novinare i tehničare postaju simboličan trenutak kada se prisećamo svih stradalih koji su dali svoje živote u pokušaju da informišu narod. Ta hrabrost, posvećenost poslu i nevina žrtva ne smeju biti zaboravljeni.
