Ova priča ispunjena je dubokom tugom, gubitkom, i razočaranjem zbog ljudi koji su trebali pružiti ljubav i podršku, ali su se okrenuli leđima. Proživljavanje svega što je protagonistkinja prošla – od napuštanja, razdvajanja s sestrama, života u domu, pa do suočavanja sa teškim životnim odlukama – ostavilo je neizbrisiv trag na njenoj duši.
Odlazak majke i kasniji postupci oca su traume koje su oblikovale njen život, učeći je kako ljubav može biti uskraćena, čak i od najbližih. Osećaj napuštanja i odbačenosti stvorio je duboku unutrašnju prazninu. Prvih nekoliko godina života sa ocem, a kasnije i s njegovom novom porodicom, verovatno su oblikovali pogled na svet i odnos prema drugim ljudima.
Život u domu za nezbrinutu djecu bio je težak, a razdvajanje sa sestrom, koja je bila njen najbliži oslonac, dodatno je pogoršalo situaciju. Osjećaj gubitka je bio nesnošljiv i postepeno ju je vodio prema lošim odlukama u adolescenciji, što je zapravo bio pokušaj da se nosi sa bolom.
Odluka da napusti dom i suoči se sa životom na ulici pokazuje njenu hrabrost i borbenost, ali to je, nažalost, često dovelo do povratka u negativne cikluse. Bavljanje najtežim poslovima je, s jedne strane, pitanje preživljavanja, a s druge strane, pokazuje koliko je životne opcije u njenoj situaciji ograničene. Osjećaj beznade i straha od budućnosti postaje još izraženiji.
Jedan od najtežih trenutaka je suočavanje s činjenicom da je sestra otišla u porodicu koja ju je usvojila, a od tada nije bilo nikakvog kontakta. To je duboko povredilo protagonistkinju, jer je sestra bila njena jedina emocionalna podrška. Nisu imale priliku živeti u ljubavi i sigurnosti koju su zaslužile, iako je to postala realnost za drugu djecu u sličnim okolnostima. Nepravda koju su doživjele i dalje ih je pratila.
Osjećaj ljubomore i tuge dok vidi kako druga djeca uživaju u životu koji bi ona i sestra mogle imati, duboko pogađa. Ta nepravda prema njima je još veća jer su odrastale bez ljubavi svojih roditelja, a sada je gledaju kako drugi uživaju u onome što su oni imali. Često se javlja želja da bar sestra ima život dostojan čoveka, jer će, kao i ona, imati pravo na sreću i ljubav.
Priča je i poziv na svest o važnosti ljubavi i podrške roditelja, i koliko to može oblikovati život deteta. Bol i patnja koje su ove devojčice prošle ne bi smele biti realnost nikog drugog, a ova priča pokazuje koliko su važne male stvari, ljubav i pažnja da bi se izgradila srećna budućnost. Na kraju, nada u bolji život i želja da sestra bude srećna i ostvarena, postaje jedini oslonac u njenoj borbi.
