Gubitak težine je izazov sa kojim se suočava mnogo ljudi širom sveta. Naša tela imaju prirodnu tendenciju da skladište masti, što značajno otežava proces mršavljenja. Uzimanje kalorija je osmišljeno da zadovolji našu osnovnu potrebu za energijom, a fiziološki procesi našeg organizma često favorizuju debljinu, što čini gubitak težine stalnim izazovom. Uprkos tome, postoje određene prednosti umjerenog nakupljanja masti, kao i strategije koje mogu pomoći u održavanju zdrave telesne mase bez ozbiljnih problema s gladovanjem i frustracijama koje često prate dijete.
Prednosti umjerene gojaznosti
Nedavna istraživanja, koja je komentarisao prof. dr Branimir Nestorović, ukazuju na činjenicu da umjereno gojazni ljudi mogu imati izvesne prednosti u specifičnim situacijama. Na primer, prema studijama, pacijenti sa umjerenim stepenom gojaznosti imaju značajno manju stopu smrtnosti nakon kardiohirurških operacija u poređenju sa onima koji su mršavi. Dr Nestorović objašnjava kako priroda favorizuje blagi višak telesne mase, jer se time omogućava bolje funkcionisanje termoregulacije, odnosno sposobnosti organizma da održava optimalnu telesnu temperaturu.
Dok je umjereno skladištenje masti ponekad korisno, prekomerno nakupljanje masti može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Jedan od ključnih faktora za očuvanje zdravlja i izbegavanje štetnih efekata gojaznosti jeste unos kvalitativnih kalorija, umesto jednostavno povećanog broja kalorija. Dr Nestorović takođe skreće pažnju na problem strogo restriktivnih dijeta, koje često izazivaju depresiju, iscrpljenost i iscrpljujuće osećanje gladi. Kao primer, spominje knjigu Vokija Kostića, „Kako sam pojeo sebe“, u kojoj autor opisuje svoje iskustvo s ekstremnim dijetama, kao i emotivno iskustvo kad je pojeo jagnjeći but i stvorio muziku za film „Ko to tamo peva“, nakon što je prekršio svoju dijetu.
Preporuke za uravnoteženu ishranu
Da bi se izbegla ekstremna gojaznost i očuvalo zdravlje, važno je prakticirati umjerenost u ishrani. Jedna od preporuka je da se nakon 6 uveče konzumiraju samo voda ili nezaslađeni čaj, kako bi se izbegla prekomerna konzumacija kalorija pred spavanje. Takođe, postoji praksa dvodnevnog posta, koja je deo pravoslavne tradicije, i koja podrazumeva unos samo 500 kalorija dva puta nedeljno.
Psihološki aspekt gojaznosti i prejedanja
Zanimljivo je da psihološki aspekt gojaznosti takođe igra ključnu ulogu u procesu prejedanja. Naime, unos hrane izaziva lučenje dopamina, hormona koji nas čini zadovoljnima. Međutim, kod gojaznih ljudi, koji su navikli na unos većih količina hrane, dopamin se luči u manjoj meri, pa je potrebno konzumirati još više hrane kako bi se postigao isti nivo zadovoljstva. Ovaj proces može stvoriti začarani krug gojenja i sve većeg unosa hrane, čime se stvara teškoća u postizanju dugoročnog uspeha u mršavljenju.
Saveti za zdravu ishranu
Za postizanje optimalne telesne mase i održavanje zdravlja, Nestorović preporučuje unos integralnih žitarica nakon obroka. Ove žitarice stimulišu sintezu hormona irisina, koji pomaže u normalizaciji insulina, čime se reguliše metabolizam. Uključivanje integralnih žitarica u obrok, uz čašu crnog vina, može biti korisno za smanjenje osećaja gladi i održavanje ravnoteže u telu. Dr Nestorović dodaje da je visok nivo insulina jedan od ključnih faktora koji izaziva osećaj gladi, zbog čega je važno usmeriti pažnju na kvalitetu kalorija koje unosimo, umesto samo na količinu hrane.
