Nekadašnji zavisnik, a danas pastor i teolog, Stiv Kang iz Los Anđelesa nosi sa sobom svedočanstvo koje nadilazi granice svakodnevice. Njegova ispovest, obojena tamom prošlosti i prosvetljenjem posle susreta sa smrću, služi kao opomena, ali i nada – da čak i najdublji ponor može biti prekretnica ka svetlu. Njegova priča o osmočasovnom iskustvu kliničke smrti ostavlja bez daha, ne samo zbog jezivih slika koje opisuje, već zbog transformacije koju je to iskustvo donelo.
U vreme kada je bio duboko uvučen u svet teških droga, Stiv Kang je, kako sam priznaje, izgubio svaki smisao postojanja. Upotrebljavao je kombinacije metamfetamina, ekstazija i drugih psihoaktivnih supstanci, a najopasniju među njima, mešavinu koju je sam osmislio, nazivao je “činija smrti”. To nije bila samo metafora – već realan pokušaj da okonča svoj život pod dejstvom halucinacija i psihičkog rastrojstva koje su, prema njegovim rečima, bile podstaknute “zlim silama”.
Kada je došao trenutak kada je telo reklo „dosta“, Stiv se fizički srušio, a lekari su se satima borili da ga održe u životu. U stvarnom svetu, njegovo srce je bilo zaustavljeno gotovo osam sati, dok su medicinski timovi pokušavali da zaustave krvarenje i povrate vitalne funkcije. No, ono što se u tom trenutku odvijalo u njegovoj svesti, Stiv opisuje kao „duhovni pakao“ – mesto bez svetla, topline ili nade.
“Nije bilo ni trave, ni neba, samo kamen i tišina”
Dok se njegovo telo borilo za dah na operacionom stolu, njegova svest je, kako tvrdi, prodrla u hladnu, mračnu i beživotnu dimenziju. Bez boja, bez zvukova prirode, bez vremena. U tom prostoru je, kako kaže, bio okovan nevidljivim lancima, okružen drugim izgubljenim dušama, koje su, baš kao i on, delile sudbinu izgnanstva iz svetlosti.
Najjeziviji deo tog iskustva, prema njegovim rečima, bio je susret s ogromnim entitetima – bićima visokim poput višespratnica – koja su bez emocija nadgledala patnje duša. „Delovali su kao sudije, kao bića koja nisu tu da pomognu, već da podsete na krivicu“, rekao je.
Spas dolazi sa neočekivanog mesta
Dok je u toj dimenziji tonuo dublje u tugu i strah, njegova majka je, očajna zbog beznadežnih prognoza, posegnula za poslednjom opcijom – molitvom. Kontaktirala je jedinu hrišćanku koju je poznavala, ironično, bivšu dilerku svog sina. Zajedno su okupile grupu vernika i pokrenule molitveni lanac.
Stiv tvrdi da su upravo te molitve, više nego lekarska veština, bile ključ njegovog povratka. U trenutku kada je, kako opisuje, dosegao najdublju tačku pakla, osetio je iznenadni mir, neopisivu tišinu i prisustvo koje ga je pozvalo da se vrati. „Bio je to Isus. Znao sam to bez sumnje“, kaže on. To iskustvo nije bilo samo osećaj – već trenutak preokreta.
Preobražaj u služenje
Od tog dana, Stiv je okrenuo novi list. Napustio je budističku veru u kojoj je odrastao, prekinuo sve veze s prošlim životom, odbacio drogu i kriminal, i posvetio se Bogu. Danas vodi hrišćansku zajednicu LA Gospel Community Church, gde, osim propovedi, deli svoje iskustvo kao ličnu misiju – da svedoči o milosti, nadi i drugoj šansi.
Njegova priča snažno odjekuje među mladima koji se bore sa zavisnošću, depresijom i gubitkom vere u sebe.
Završna poruka: iz tame do svetlosti
Stiv Kang ne traži sažaljenje, niti slavu. Njegova ispovest nije marketinška poruka, već pokušaj da do onih najranjivijih dopre iskustvom koje može da probudi.
U svetu u kojem sve češće tražimo racionalna objašnjenja za iracionalne pojave, njegova priča možda neće naići na razumevanje svih. Ali za one koji tragaju za znakom, utehom ili dokazom da postoji nada – ispovest Stiva Kanga može biti svetionik na uzburkanom moru života.
