- Rita Levi-Montalčini, legendarna neurološkinja i dobitnica Nobelove nagrade, ostavila je neizbrisiv trag u istoriji nauke, a njen životni put i naučni doprinosi i dalje inspirišu ljude širom sveta. Rođena 1909. godine u Italiji, Rita je posvetila svoju karijeru istraživanju funkcionisanja mozga i nervnog sistema, a njen rad je promenio razumevanje neuroloških bolesti i stanja. Iako je živela do 103. godine, Rita je ostala aktivna u nauci sve do svoje smrti, a njena izuzetna mentalna jasnoća i produktivnost u dubokoj starosti predstavljaju pravi podvig.
Nobelovo dostignuće Rite Levi-Montalčini zasnovano je na njenom otkriću nervnog faktora rasta (NGF), proteina koji ima ključnu ulogu u rastu, regeneraciji i očuvanju nervnih ćelija. Ovo otkriće, rezultat decenijskog istraživanja tumorskih tkiva, omogućilo je bolje razumevanje neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Za ovaj izuzetan rad, 1986. godine, Rita je dobila Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu, zajedno sa kolegom Stenlijem Koenom. Otkriće NGF otvorilo je vrata novih terapeutskih pristupa u lečenju brojnih neuroloških stanja i postavilo temelje za dalja istraživanja u oblasti neurobiologije.
- Osim što je bila briljantan naučnik, Rita Levi-Montalčini bila je i uzor u očuvanju mentalne vitalnosti tokom celog života. Njene navike i pristup životu mogli bi poslužiti kao inspiracija za svakoga ko želi da održi svoj um mladim i oštrim čak i u dubokoj starosti. Rita je verovala da je ključ za očuvanje mentalne jasnoće u stalnoj stimulaciji mozga, baš kao što mišići treba da se vežbaju da bi ostali u formi. Njen svakodnevni režim života bio je pažljivo dizajniran da podrži ovu filozofiju.
Jedna od ključnih navika koja je doprinosila njenoj izuzetnoj mentalnoj agilnosti bila je rana jutarnja rutina. Rita se budila u 5 ujutro i koristila prve sate dana za najkompleksnije zadatke, verujući da je mozak najproduktivniji odmah nakon buđenja, kada je još uvek odmoran i spreman za koncentraciju. Takav početak dana omogućio joj je da se fokusira na naučna istraživanja, rešavanje problema i kreativne zadatke, bez distrakcija koje kasnije tokom dana dolaze.
Njena ishrana takođe nije bila slučajna – Rita je praktikovala minimalistički pristup hrani, jedući samo jednom dnevno, obično lagani ručak, a povremeno bi se zadovoljila supom ili voćem uveče. Smatrala je da je ovakav režim ishrane koristan za mentalnu jasnoću, jer telo nije opterećeno procesom varenja teške hrane, čime je ostala koncentrisana i energična. Ovo nije bila striktna dijeta, već strateški izbor za održavanje optimalnog funkcionisanja mozga.
Osim toga, Rita je stalno radila na intelektualnom razvoju. Nije bilo dana u njenom životu kada nije radila na nekoj naučnoj studiji ili učila nešto novo. Do kraja života imala je čak 171 objavljenu studiju. Smatrala je da je prestanak intelektualnog izazivanja najbrži put ka mentalnoj stagnaciji, te je stoga uvek tražila nove izazove i mogućnosti za učenje.
Rita je takođe verovala u važnost učenja stranih jezika kao sredstva za “istezanje” mozga. Naučila je da samo 20 minuta dnevnog učenja novog jezika može pozitivno uticati na stvaranje novih neuronskih veza, čime je doprinosila svojoj mentalnoj fleksibilnosti. Za nju, nije bilo važno da li je tečno govorila jezik – proces učenja bio je ono što je stimulisalo mozak. Rita je živjela brz i zdrav život, voljela je svakodnevne aktivnosti koje su bile ispunjene raznim težim i lakšim aktivnostima. Nikada joj ništa nije bilo mrsko, voljela je sve raditi.
Pozitivan stav i izbegavanje stresa bili su još jedan ključ njenog uspeha. Rita je smatrala da negativne emocije, stres i toksični odnosi mogu ozbiljno narušiti mentalno zdravlje i ubrzati starenje mozga. Zbog toga je nastojala da izbegava stresne situacije i negativne ljude, dok je sa velikom radoznalošću gledala na svet oko sebe. Njen optimizam i mentalna disciplina bili su osnovni faktori koji su doprinosili njenoj dugovečnosti i intelektualnoj produktivnosti.
Rita Levi-Montalčini je dokazala da mozak može ostati aktivan i funkcionalan sve do duboke starosti, sve dok ga stalno izazivamo i koristimo. Njene navike, posvećenost učenju i radoznalost prema svetu inspirisale su brojne generacije naučnika i ljudi širom sveta. Njene reči, „Telo se može razgraditi, ali mozak ne, sve dok ga stalno koristite“, savršeno sumiraju njen životni stav i filozofiju.
Rita Levi-Montalčini je kroz svoj rad i život postavila visoke standarde za naučnu izvrsnost, ali i za životnu vitalnost. Njeno nasleđe ne prestaje da inspiriše, jer je ona pokazala da nije važno koliko godina imate, već koliko se trudite da stalno učite i rastete.
