Tragedija u Karakalu: Slučaj Aleksandre Maćešanu kao simbol sistemskog pada i nepravde
U julu 2019. godine Rumuniju je potresao slučaj koji je razotkrio duboke pukotine u sistemu bezbednosti, efikasnosti policije i odgovornosti institucija. U pitanju je otmica i moguća smrt petnaestogodišnje Aleksandre Maćešanu, devojčice iz malog sela Dobrosloveni, čiji je nestanak pokrenuo lavinu pitanja, ali i doveo do protesta koji su zahtevali reforme i pravdu.
- Aleksandra je kobnog 24. jula krenula put Karakala, koristeći autostop – način prevoza koji je, nažalost, postao svakodnevica u siromašnijim delovima Rumunije, gde javni saobraćaj gotovo da ne funkcioniše. Sledećeg dana usledilo je ono što je javnost doživela kao horor u tri čina – tri poziva upućena hitnoj službi, u kojima je devojčica jasno i potresno opisivala da je oteta, silovana i zatočena. Njeni vapaji nisu naišli na brzu reakciju.
- Umesto empatije i profesionalnosti, Aleksandra je naišla na ravnodušnost i grube odgovore operatera. Njena molba da operater ostane na vezi – verovatno poslednji pokušaj da ostane bezbedna – završila se prekidom poziva. U međuvremenu, institucije su pokazale poražavajući nivo neefikasnosti: tehnička ekipa nije uspela da precizno locira njen signal, a policija je čekala satima da reaguje.
Tek 26. jula, gotovo dva dana kasnije, započeta je ozbiljna akcija koja je dovela do kuće Đorđa Dinkea, mehaničara iz Karakala, poznatog u kraju po agresivnosti i izolovanosti. Tada su pronađeni spaljeni ostaci tela, zubi, kosti i pepeo u metalnom buretu, što je navelo vlasti da proglase Aleksandru mrtvom, uprkos tome što DNK analiza nije dala nedvosmislen rezultat. Otac je tvrdio da zubi nisu mogli pripadati njegovoj ćerki jer nikada nije imala stomatološke intervencije.
Istraga je pokazala da je Dinke već ranije bio poznat organima reda – njegova istorija uključivala je psihijatrijska lečenja, porodično nasilje, a komšije su ga opisivale kao osobu sa mračnom i nasilnom prošlošću. Ipak, sistem ga nije prepoznao kao pretnju, sve dok nije bilo kasno. Pored Aleksandre, Dinke je kasnije priznao da je oteo i ubio još jednu devojku – Luizu Meljenku, koja je nestala ranije iste godine.
Međutim, slučaj je ubrzo dobio novu dimenziju. Dinke je kasnije tvrdio da devojke nije ubio, već da ih je predao članovima kriminalne mreže koja se bavi trgovinom ljudima. Optužio je policajce da su mu iznudili priznanje, a rumunski mediji su preneli informacije o mogućoj povezanosti grupe s američkom vojnom bazom u Deveselu, gde su navodno maloletnice prodavane vojnicima. Neki američki vojnici ubrzo su povučeni iz Rumunije, a susreti najviših zvaničnika dve zemlje ostali su bez javno dostupnih detalja.
- Objavljivanje snimaka Aleksandrinih poziva, zahvaljujući njenom ujaku, izazvalo je ogroman bes među građanima. Ulični protesti zahtevali su odgovornost, a rezultat je bila smena ministara, načelnika policije i drugih visokih funkcionera. Ipak, roditelji žrtava ostali su nepokolebljivi u uverenju da istina nije razotkrivena do kraja.
Uprkos osudi Dinkea na 30 godina zatvora i obavezi da porodicama isplati visoke odštete, duboki osećaj nepravde i nesigurnosti i dalje lebdi nad rumunskim društvom.
Želiš li da nastavim sa pregledom reakcija javnosti i dugoročnih posledica koje je ovaj slučaj izazvao u Rumuniji?
