– Ima jedna anegdota. Jedne večeri dođem kući, a žena mi plače. Kaže, Mile je ostavio pismo, ostavio nas je. Nije prihvatio ono što sam rekla da glazba ne može biti profesija da mora ići na fakultet Pa je pobjegao. Imao je hotel ali Mile nije imao osobnu iskaznicu da bi tako dobio sobu.
– Ima, anegdota. Jedne večeri dođem kući, a žena mi plače. Kaže Mile je ostavio pismo, ostavio nas je. Nije prihvatio ono što sam rekao da glazba ne može biti profesija, da mora ići na fakultet pa je pobjegao. Imao je hotel ali Mile nije imao osobnu iskaznicu pa nije mogao dobiti sobu. Otišao sam kod prijatelja u SUP i rekao mu o čemu se radi, tako se Mile vratio – ispričao je folkerov stariji brat pa dodao:
-Ima jedna anegdota. Jedne večeri dođem kući, a žena mi plače. Kaže, Mile je ostavio ceduljicu, ostavio nas je. Nije pristao na ono što sam rekla da glazba ne može biti profesija da mora ići na fakultet pa je pobjegao. Imao je sobu u motelu, ali Mile nije imao osobnu iskaznicu pa si nije mogao dobiti sobu. Otišao sam kod prijatelja u SUP i rekao mu o čemu se radi i tako se Mile vratio, rekao je folkerov stariji brat i dodao:
– On je imao trinaest godina kad su naši roditelji otišli za Ameriku. Ja sam već tada živio u Sarajevu, gdje sam radio. Došao sam po njega i odveo ga kod sebe. Poceo je u Saobracajnoj Tehnickoj Skoli tamo. Bio je nesta huligan kao i svi ostali momci.
Bilo je svada, on hoće da ide u školu on neće? Ja sam htio da nastavi školu, ja hoću da studiram na fakultetu u Ljubljani poslije srednje muzičke akademije . Pa je otišo na tu muzičku akademiju.
Studirao sa Jocom Petkovićem, prvo je krenuo praviti case pa je onda otišo vojsku pa poslije vojske nastavio sa muzikom.
Kad je imao dvadeset godina otisao na jedan cuvani ilidzki festival – Nemanja zapocne razgovor, zatim nastavi:
– Evo jedne anegdote. Jedne večeri dođem kući, a žena mi plače. Kaže, ostavio Mile ceduljicu, ostavio nas. Nije pristao na ono što sam rekla da glazba ne može biti profesija i da mora ići na fakultet, pa je pobjegao. Imao je hotel, ali Mile nije imao osobnu iskaznicu pa nije mogao dobiti sobu.
– Posle će se oženiti dobiti i kćerku Sanju Ići živeti sa roditeljima u Americi. Lepo mu tamo bese, al se vrati, nase je ipak. Mozes tamo da pevas i pare da uzimas al to to nije. Bio je tako dugo sa ženom Bosom a detetom tamo došao nazad, prikljucio se juZno Vetroj sto vec tad bejasr ozbiljna muzicka kuca pa otisao onda za Beograd – priseca se Nemanja. Rekao je takodje da mu Mile krije pusenje:
– Nisam se s njim družio kad sam bio klinac. Nismo ista generacija, ja sam mnogo mlađi, a onda se prije nismo družili. Svi smo ponosni na Mileta Kitića, on je naš idol ovde, svojim hitovima obeležio naše mesto. Čovek je kralj, svako treba da ima takvog čovjeka. Mi ovde pesme njegove slušamo po žurkama. Navikli smo ga mi dolaziti, dođe ponekad ja odem kažem mu zbog toga da ne bi svi u trk kada on stigne… – rekao je Željko Spasojević Folkerov rođak i komšija
– Nisam se družio s njim dok sam bio mlađi. Nismo iste generacije, ja sam puno mlađi, a onda se nismo ni družili prije. Svi mi ponosno ističemo Mileta Kitića jer je naš idol ovdje, obilježio naše krajeve svojim hitovima. Čovek k’o kralj, svak’ treba da ima takvog čovjeka. Slušamo ga po I etiti ovdje po zabavama. Navikli smo pred odlazak dolazi, ponekad odem reći zbogom, nije baš da trčimo svi kad dođe… – kaže Folkerov rođak i komšija Željko Spasojević
– Mile je odatle iz Cerana, mi smo u dobrim odnosima. Kad dođe ovamo sa svima je u super odnosima, mi smo čak i daleki rođaci preko njegove majke. Covjlek ko i svi drugi. Ponekad dođe i sa društvom, ponekad sama, Elenu nisam vidio odavno. Upoznah Martu, ponekad dođu vikendom najnormalnije upale roštilj kod Miletovog brata Pere pa se druži. Povremeno se začuje muzika, oni pjevaju… – reče Željko pa dodade:
– Mlađi sam ja se nije družio s njim. Nismo iste generacije,ja sam mnogo mlađi,a tad nismo ni a se družili pre. Svi mi ponosni na Mileta Kitica on je naš idol ovde, obeležio nas prostor svojim hitovima. Covjek k`o kralj,svak treba takvog covjeka. Ovdje na žurkama slušamo pjesme koje mu je posvetio. Navikli smo da dolazi, ponekad odem da ga ispratim, ne trčimo svi kad dođe on…- reče Folkerova rođak i komšija Željko Spasojević.