“Gore burka, dole ćurka”: Gde je granica između slobode izražavanja i poštovanja?
Slika koja se pojavila sa jednog festivala i u rekordnom roku proširila internetom, izazvala je buru komentara, rasprava i emocija. Djevojka koja se pojavila sa burkom na glavi, dok je u donjem delu tela nosila izazovnu, gotovo provokativnu odeću, podelila je javnost na one koji u njenom postupku vide umetnički izraz i one koji ga tumače kao otvoreno nepoštovanje verskih simbola.
Festival na kojem je nastala ova fotografija promoviše slobodu izražavanja, različitosti i umetničku slobodu. Upravo zato, mnogi učesnici dolaze obučeni nesvakidašnje, simbolično, često i provokativno – u želji da pošalju poruku, iskažu stav ili jednostavno budu viđeni. Međutim, kada umetnički izraz pređe u prostor koji dotiče religijske simbole, granice postaju nejasne.
Burka, kao verski simbol, nosi duboku duhovnu i kulturnu težinu. Za mnoge muslimanke širom sveta, to je znak skromnosti, vere, pa i identiteta. Zbog toga je kombinacija burke i provokativne garderobe izazvala oštre reakcije – od osude, pa čak i poziva na kažnjavanje devojke zbog, kako se navodi, “vrijeđanja tuđih osjećanja”.
Komentar „Gore burka, dole ćurka“ brzo je postao viralan, ali i sam po sebi nosi potencijal da preraste u uvredu. Upravo ovakvi izrazi doprinose daljoj polarizaciji društva, podstiču stereotipe i otežavaju dijalog između različitih zajednica. Umesto toga, potrebna je smirenija i promišljenija diskusija o tome kako izgleda granica između lične slobode i poštovanja prema drugima.
Svakako, važno je postaviti pitanje: Da li umetnost mora da bude prijatna? Ili je umetnost upravo tu da izaziva, provocira, pokreće dijalog? Neki veruju da ovakvi potezi nisu ništa drugo do performans bez dublje poruke, dok drugi smatraju da osvaja prostor za žene koje žele same da određuju kako će izgledati i šta će simbolizovati njihova odeća – bilo da ona uključuje burku, minić ili oboje.
S druge strane, poštovanje religije i njenih simbola ne bi smelo da bude predmet poruge, niti umetničkog izraza koji degradira njihovu suštinu. Kada govorimo o slobodi, govorimo i o odgovornosti – jer prava jedne osobe prestaju tamo gde počinju prava druge.
Na kraju, možda nas ova slika, koliko god kontroverzna bila, podseća na važnu misao:
„Svoje voli, tuđe poštuj.“
U vremenu kada su granice identiteta, vere i umetnosti sve fluidnije, potrebno nam je više empatije, razumevanja i dijaloga – a manje brzopletih osuda.
