Saša Popović: Od kafana Novog Sada do muzičke legende – priča o prijateljstvu, stvaralaštvu i tišini poslednjeg pozdrava
- Davno, te 1976. godine, kada su novosadske ulice disale ritmom kafana i mladalačkih snova, dvojica muzičara ukrstila su puteve – Saša Popović i Zoran Radanov Zoki. Bio je to susret koji nije samo označio početak jednog prijateljstva, već i muzičkog puta koji će ostaviti neizbrisiv trag na jugoslovenskoj i srpskoj muzičkoj sceni. Tada još nepoznati muzičari, puni entuzijazma i ambicije, zajedno su započeli priču čije će poglavlje kasnije krasiti ime – “Slatki greh”.
U to vreme, mesto okupljanja muzičara bio je hotel “Vojvodina”, kultna tačka novosadske scene. Tamo su razmenjivali ideje, dogovarali nastupe, i, što je najvažnije, sanjali velike snove. Upravo tu, Zoran se prvi put susreo sa Sašom Popovićem, i, kako kaže, odmah osetio da je u pitanju posebna energija. Nakon što im se pridružio bubnjar koji se vratio iz vojske, rodio se “Lira bend” – preteča “Slatkog greha”.
Godinu dana kasnije, Radanov se priključio postavi, i tada je, kako sam kaže, počelo ono pravo. Saša Popović je već tada bio pokretačka snaga, idejni lider koji je danonoćno smišljao nove nastupe, uvodio novitete, i neumorno tragao za savršenim šou-programom. Bio je uvek korak ispred drugih – čovek koji nije znao za miran dan.
Njihovi putevi su se vremenom profesionalno razišli. Saša je nastavio svoj uspon kroz “Grand produkciju”, kreirajući muzički brend koji će oblikovati karijere mnogih zvezda. Ipak, privatno su ostali u kontaktu – ne stalno, ali uvek s poštovanjem i pažnjom. Zato je vest o Popovićevoj bolesti Zokija pogodila duboko.
– Bilo je leto kada su počele da kruže priče o njegovom zdravlju. Prvo sam pomislio da su to spekulacije, ali nisam mogao da ostanem ravnodušan. Pozvao sam ga – ispričao je Radanov. Prvi poziv je ostao bez odgovora, ali drugi put mu se Saša javio. Glas mu je bio tih, slomljen. Rekao je kratko: „Jesam, Zoki. Teško mi je, ne mogu da pričam o tome. Imam tumor na želucu, pojavile su se i metastaze.“
Nakon tog razgovora više se nisu čuli. Zoki je svesno odlučio da mu ne smeta, da ga ne opterećuje dodatnim pitanjima. Znao je šta znači nositi takav teret. Poslednji razgovor između dvojice prijatelja ostao je kratak, ali snažan – kao oproštaj između onih koji su već prepoznali tišinu koja dolazi.
Danas, dok se mnogi emotivno opraštaju od Saše Popovića, Radanov ima poseban ugao gledanja. Za njega, Popović nije bio samo producent i medijska figura. Bio je vizionar, neumorni radnik, čovek ideja. – Njegov dan nikada nije imao dovoljno sati. Kao da nije spavao. Zahar je rekao istinu – nije njega ubila bolest, već iscrpljenost. Toliko se davao poslu da njegov organizam više nije mogao – sa setom je rekao Zoki.
- Slatki greh – simbol jedne epohe
- Bend “Slatki greh” bio je mnogo više od muzičke pratnje Lepe Brene. Oni su bili pokret, emocija i duh jednog vremena. Njihovi nastupi bili su spektakl, njihova muzika – glas generacije. Zahvaljujući ljudima kao što su Popović i Radanov, stvorena je scena koja je oblikovala pop i folk muziku na Balkanu.
