Kada vera ne deli, već spaja: Životne priče Šabana Šaulića, Lepe Brene i Džeja Ramadanovskog kao simbol duhovnog jedinstva
Na prostoru bivše Jugoslavije, gde se religijske, etničke i kulturne razlike često prepliću, muzika je bila most koji spaja, a umetnici njegovi najvažniji graditelji. Troje legendarnih pevača – Šaban Šaulić, Lepa Brena i Džej Ramadanovski – svojim su životima i izborima pokazali da vera može biti lična stvar, dok su međuljudska povezanost, tradicija i poštovanje univerzalne vrednosti.
Šaban Šaulić – glas naroda i duša bez verskih barijera
Legendarni pevač Šaban Šaulić, rođen u muslimanskoj porodici u Šapcu, bio je simbol muzičke tradicije i emocije koje ne poznaju granice. Iako nikada nije praktikovao veru u formalnom smislu – ne posećujući verske objekte niti se identifikujući sa organizovanom religijom – Šaban je u svakodnevnom životu praktikovao ono najvažnije: ljudskost i porodičnu bliskost.
- Posebno zanimljiv deo njegove biografije jeste odnos prema hrišćanskim običajima, koje je poštovao zahvaljujući svojoj supruzi Gordani, pravoslavki koja je slavila krsnu slavu Svetog Jovana. Iako nije menjao veru niti je pokušavao da preoblikuje svoj identitet, Šaban je svake godine aktivno učestvovao u proslavi slave, kao ravnopravan član porodice.
Čak ni njegova sahrana nije bila verski obred, što je u skladu sa njegovim pogledom na svet – živeti skromno, voleti iskreno i poštovati sve, bez obzira na veroispovest.
Lepa Brena – ikona Balkana koja je veru pretvorila u porodičnu svetinju
Rođena kao Fahreta Jahić u muslimanskoj porodici u Tuzli, Lepa Brena je tokom svoje karijere izgradila imidž umetnice koja briše sve granice – jezičke, kulturne i verske.
Dom porodice Živojinović postao je mesto okupljanja i duhovnosti, gde se neguju tradicija i zajedništvo. Brena je ne samo usvojila običaje svog supruga, već ih je uvela u srž svog svakodnevnog života – od slavske ikone do molitvenih običaja.
Kroz svoje izbore, Lepa Brena je pokazala da pripadnost jednoj veri ne znači isključenje druge. Njena otvorenost prema hrišćanskoj duhovnosti ne umanjuje njeno poreklo, već ga obogaćuje – upravo zato što je u njenom pristupu vera postala put pomirenja, a ne razdora.
- Džej Ramadanovski – umetnik koji je verovao srcem, a ne pravilima
Možda najemotivniju priču nosi Džej Ramadanovski, čiji je život bio surov i težak, ali ispunjen neverovatnom ljubavlju prema ljudima. Njegovo prisustvo na Kalemegdanu, u Kapeli Svete Petke, paljenje sveća, uzimanje svete vodice i molitve koje je tiho šaputao, bili su autentičan izraz njegove duhovne povezanosti sa ljudima i Bogom, bez obzira na versku pripadnost.
Slavio je Svetu Petku, ne kao verski obaveznu svetkovinu, već kao znak ličnog poštovanja. Njegova ćerka Marija jednom je istakla: „Moj tata nikada nije želeo da promeni veru, ali je svim srcem poštovao sve tradicije.“
Sveštenici koji su poznavali Džeja isticali su da je svojim delima ispunjavao hrišćanske vrednosti, jer je pomagao siromašnima, kupovao hranu deci i bio uz svakog ko mu se obratio. „Ako je istina da je pomagao, onda je Džej živeo po rečima Hrista: neka ne zna levica šta čini desnica“, rekao je jedan od njih.
