Potresna priča o zlostavljanom dečaku koji je dve godine živeo potpuno sam
- U srcu Francuske, priča o hrabrom dečaku koji je od svoje devete do jedanaeste godine živeo potpuno sam, bez nadzora odraslih, šokirala je javnost i postavila mnoge teške, ali nužne, pitanje o društvenoj odgovornosti i zanemarivanju dece.
Dečak je, kako izvori navode, bio napušten od svoje majke između 2020. i 2022. godine, dok je ona odlučila da ga napusti i pređe u susednu opštinu, ostavljajući ga da preživljava u vlastitoj samoći. Iako je njegova situacija bila užasna, niko, pa ni najbliži komšije, nisu primetili duboku tragediju koja se odigravala u njegovom domu.
U školi, dečak je bio poznat kao marljiv učenik koji je redovno dolazio, održavao dobar uspeh i nikada nije davao nikakve signale da se nešto neobično događa u njegovom životu. Učitelji su ga smatrali običnim, povučenim dečakom, bez ikakvih posebnih poteškoća.
Njegova ishrana se sastojala uglavnom od kolačića i konzervirane hrane, dok je povremeno odlazio kod svojih komšija i trgao paradajz sa njihovih balkona kako bi barem donekle utažio glad. Bez grejanja i struje, dečak je preživljavao zime pod tri jorgana, pokušavajući da se ugrije i zaštiti od hladnoće. Usamljenost mu je bila svakodnevna saputnica, a ni osnovna higijena i životni uslovi nisu mu bili dostupni. Iako su komšije povremeno donosile hranu, niko od njih nije se zapitao kako je moguće da tako mlad dečko živi potpuno sam, bez prisustva odraslih osoba.
Majka dečaka, koja je imala puno starateljstvo nad njim, postavila je temelje ove strašne situacije. Iako je imala obavezu da se brine o svom detetu, ona je odlučila da napusti sina i preseli u drugu opštinu, daleko od njega. Povremeno bi dolazila da ga obiđe, donoseći mu hranu, ali to nije bilo dovoljno da zadovolji njegove osnovne potrebe.
Iako je otac dečaka nestao nakon razvoda, a njegova lokacija nikada nije bila poznata, dečak nije govorio o njemu. Njegova majka nije pokazivala nikakvu želju da ga pronađe ili se pobrine za njega. .Međutim, kako su dani prolazili, komšije su počele da primećuju da dečak ne pokazuje nikakve znakove života osim odlaska u školu. Brinuli su se zbog njegovog ponašanja, jer su primetili da se nikada ne igra s drugim decom, niti provodi vreme u stanu kao svi ostali.
Kada je policija došla do stana dečaka, otkrili su potpuno zapušten prostor. Frižider je bio prazan, a stan nije imao ni jednu odraslu osobu koja bi ostavila svoje stvari. Jasan dokaz da je dečak zaista bio potpuno sam i zanemaren. Policija je odmah preduzela potrebne mere, a dečak je hitno prebačen u sigurnije okruženje.
Reakcija vlasti i sudski postupak bili su brzi. Iako je majka dečaka negirala odgovornost za zanemarivanje, svi dokazi ukazivali su na to da je ona direktno odgovorna za njegovu tešku situaciju. Sud je osudio majku zbog napuštanja deteta i ugrožavanja njegove sigurnosti i izrekao joj 18 meseci zatvora, uz šest meseci nošenja elektronske narukvice.
Nakon što je slučaj razjasnjen, dečak je premešten u hraniteljsku porodicu koja mu je pružila ljubav, sigurnost i stabilnost koju je godinama žudeo. Sada, kao tinejdžer, dečak odbija svaki kontakt s majkom, jer je njihov odnos nepovratno narušen. Iako se njegova nova porodica trudi da mu obezbedi sreću, dečakov prošli život ostavio je duboke emocionalne rane koje je teško izlečiti. Ipak, hrabro je krenuo napred, a njegova priča je snažan podsetnik na to koliko je važno da svi kao društvo budemo budni i odgovorni prema deci koja se možda skrivaju iza maske normalnosti.
