Tragedija koja je zadesila porodicu Ilić iz Bora 26. marta prošle godine potresla je čitavu Srbiju, a gubitak dvogodišnje devojčice ostavio je neizbrisiv trag na sve koji su pratili ovu strašnu priču. Nestanak malene devojčice, koji je započeo iz njenog dvorišta u Banjskom polju, pretvorio se u pravu noćnu moru za njene roditelje, a kasniji šokantan završetak potrage izazvao je ogorčenje i tugu širom zemlje.
- Majka devojčice, Ivana Ilić, otvoreno je govorila o mukama kroz koje je prolazila njena porodica, ne samo tokom desetodnevne potrage za nestalim detetom, već i nakon što su saznali da je njihova ćerka brutalno ubijena.
Naime, dok je porodica bila preplavljena emocijama i strahom, a policija neumorno tragala za bilo kakvim tragovima, javili su se ljudi koji su dodatno manipulirali njihovim osećanjima. Najzlepršaviji trenutak došao je u trenutku kada su počeli primati pozive sa skrivenih brojeva, a jedan od njih je naročito šokirao. Poziv je stigao u noći nestanka, oko dva sata iza ponoći, kada se u pozadini čuo glas deteta koje doziva “mama, mama”. Poziv je izazvao paniku, strah i bol, jer je zvučao kao da je devojčica još živa, pa je majka Ivana bila uverena da se nešto strašno dešava. Poziv su pokušali da istraže, ali niko nije mogao da potvrdi odakle je došao.
Ivana Ilić nije mogla da sakrije tugu, bes i zbunjenost zbog tih poziva, ističući da su bili, na neki način, još jedno brutalno podsećanje na to koliko je bila nemoćna da spasi svoje dete. Toga trenutka, porodica nije znala šta da veruje, dok je istovremeno proživljavala najgore moguće trenutke koje jedan roditelj može da doživi.
Devojčica je nestala iz dvorišta stare kuće njene majke Ivane, dok je ona, sa svojim starijim detetom, davala vodu drugom detetu. Nekoliko trenutaka nesmotrenosti bilo je dovoljno da nestane iz vida, a porodica je brzo shvatila da je nešto strašno u pitanju. Potraga je odmah započela, a ubrzo je postalo jasno da je devojčica oteta ili da je, možda, postala žrtva nečijeg nasilja.
Policija je, nakon deset dana iscrpnih istraživanja, uspela da pronađe tragove koji su ih odveli do dva muškarca iz Bora – Dejana Dragijevića mlađeg i Srđana Jankovića, koji su osumnjičeni da su udarili devojčicu automobilom, usmrtili je, a potom njeno telo stavili u gepek vozila i odvezli na deponiju, sa koje su je kasnije preneli na nepoznatu lokaciju. Pored njih, otac jednog od osumnjičenih, Radoslav Dragijević, takođe je uhapšen i optužen za prikrivanje zločina, jer je pomagao u pokušaju prikrivanja tragova i izbegavanju pravde.
- Ova zločinačka radnja je šokirala javnost, ali je bila i početak razotkrivanja užasnih detalja o onome što se dogodilo u noći nestanka devojčice. Iako su svi detalji potrage i istrage bili užasavajući, ono što je za porodicu Ilić bilo posebno mučno i emotivno iscrpljujuće, bilo je suočavanje s onima koji su im tokom tih dana dodatno nanosili bol.
Kako je Ivana rekla, najsvirepije je bilo to što su neki ljudi, nesvesni bola kroz koji je porodica prolazila, svojim ponašanjem samo dodatno otežavali situaciju. Pozivi sa skrivenih brojeva, glasovi u pozadini koji su zvučali kao dozivanje njene ćerke, bili su duboko uznemirujući, jer su podsećali Ivanu na ono što su proživljavali. Mnogi su čak iskoristili situaciju da joj nanesu psihološki stres i ponekad je na neki način činili još nemoćnijom.
Tragedija koja je zadesila porodicu Ilić nije samo priča o gubitku deteta, već i o tome kako društvo, ponekad, ne pokazuje dovoljno empatije i obazrivosti prema onima koji se nalaze u najtežim trenucima svog života. Ivana i njena porodica sada moraju nositi teške posledice – ne samo gubitak svog deteta, već i sećanje na brutalne pozive i nehumanost pojedinaca koji nisu imali obzira prema njihovoj patnji.
